Hidroizolacija – Metode zaštite od kapilarne vlage koje se danas primenjuju su:
- Ugradnja maltera i penetrata
- Oblaganje zidova raznim materijalima
- Injektiranje zidova
- Elektro-osmoza, elektro-magnetni uređaji,ultrazvuk
- Ventilacioni kanali, ventilacione fasade,ventilacione prizme
- Drenaža
- Metode kapilarnog presecanja zidova
1. Hidroizolacija – MALTERI I PENETRATI
1.1. VODONEPROPUSNI MALTERI blokiraju isparavanje, zidne površine više nisu paropropusne, “ne mogu da dišu”, povećava se osmotski pritisak, kapilarna vlaga se penje do nove visine na kojoj se zaustavlja, da bi na tom mestu ponovo uspostavila novu vodno-vazdušnu ravnotežu. Zona evaporacije se kapilarno širi i pomera na gore,zauzima znatno veću površinu što za posledicu ima povećano deponovanje soli i razaranje materijala “cveta šalitra”.
1.2. PENETRATI potpuno sprečavaju evaporaciju, potpuno je poremećen vodno-vazdušni režim vlažnih zidova, sve isto kao pod 1.1.
1.3. SANIRNI PARODIFUZNI MALTERI prave se od smese agregata (perlit), veziva (gašeni kreč+polimer) i aditiva – “penušavca”. Prilikom spravljanja oslobađaju se gasovi koji u smesi stvaraju milione mikro i makro pora.Nakon očvršćavanja malter postaje porozan i šupljikav (kvalitetniji malteri imaju više pora) što omogućava da molekuli vodene pare mogu nesmetano difuzijom da evaporiraju u atmosferu dok se kristali soli formiraju u porama bez razaranja njene čvrste opne.Kako je kapacitet mikropora ograničen,kada dođe do zasićenja opne pucaju i i tada počinje razaranje materijala, dolazi do odvajanja od zidne površine. U zavisnosti od kvaliteta maltera od sjajnog izgleda fasade do ponovne kapilarne devastacije proći će od dve do 5 godina.
2. Hidroizolacija – OBLAGANJE ZIDOVA
“Maskiranje” vlažnih zidova: drvenim, gipsanim, keramičkim ili kamenim pločama, drvenom ili plastičnom lamperijom (isto kao pod 1.1 i 1.2.)
3. Hidroizolacija – INJEKTIRANJE ZIDOVA HEMIJSKIM RASTVORIMA – SOLUCIJAMA
Sa obe strane zida na svakih 10-20 cm buše se rupe prečnika 22-25 cm pod uglom od 30-40 % kroz koje se gravitaciono ili pod pritiskom injektira solucija za koju se očekuje da se razlije u zidu i da posle kristalizacije stvori vodonepropusnu barijeru. U praksi je nemoguće utvrditi da li je zaista došlo do potpunog zasićenja pora, uvek postoji velika verovatnoća da će u tretiranom zidu ostati nezasićene pore koje će se pre ili kasnije međusobno spojiti i formirati novu kapilaru.
4. Hidroizolacija – ELEKTRO-OSMOZA, ELEKTRO-MAGNETNI UREĐAJI, ULTRAZVUK
4.1. ELEKTRO-OSMOZA Još davne 1802. profesor Reuss, sa univerziteta u Sankt Petersburgu je u vlažne zidove ugrađivao elektrode: u zidove anode (+), a u okolno tlo – katode (-). Priključivanjem elektroda na jednosmernu struju veoma malog napona menja se polaritet u vodenom rastvoru (elektrolitu): zidovi postaju anode, a zemljište katoda. Jednosmerna struja na svom putu kroz vodeni rastvor i kapilare razlaže molekule vode H2O, pri čemu će OH (hidroksilna grupa) biti privučena na katodu, a H (molekul vodonika) će evaporirati u atmosferu. Kao rezultat eloktrolitičkog razlaganja molekula vode u porama građevinskog materijala – je sušenje zidova.
Metoda elektroosmotskog sušenja zidova je kao ideja blistava, ali u praksi nepostojana i skupa.
4.2 ISUŠIVANJE VLAŽNIH ZIDOVA POMOĆU ELEKTROMAGNETNIH UREĐAJA
Tvorac elektromagnetnog uređaja objašnjava kako uređaj radi:
“Uređaj je postavljen na odredjeno mesto u zgradi i šalje vlagu nazad u kapilarni sistem zidova odakle je i došla. Sušenje se postiže određenim oscilacijama koje postoje u prirodi. Aquapol uređaj sastoji se od prijemnika i od odašiljača. Prijemnik prima prirodno geoenergetsko polje. Ova usisana energija tla je specijalno transformisana i šalje se nazad u sferu delovanja uređaja. Dodatno ovom procesu svemirska energija ulazi od gore i pojačava uređaj povećavajući snagu u sferi aktivnosti”
Vidi: aquapol.gb i temerinski.com.
Mesto bilo kakvog komentara: u našoj bogatoj kolekciji eksponata raznih materijala i metoda koje su neimari koristili kroz vekove da bi sprečili kapilarno provlažavanje imamo zavidan broj korpi iz objekata koje smo trajno zaštitili primenom HIO- tehnologije®.
4.3. ULTRAZVUK “isušivanje” vlažnih zidova pomoću mikrotalasa ili ultrazvuka (“sonic boom”)
Bez komentara!
5. Hidroizolacija – VENTILACIONI KANALI, VENTILACIONE FASADE I VENTILACIONE PRIZME
5.1. Naknadno ugrađeni ventilacioni kanali pospešuju provetravanje jezgra zida,
5.2. Ventilacione fasade, (ventilacione zavese) pospešuju provetravanje samo spoljnih površina zidova,
5.3. Naknadno ugrađene ventilacione sonde – “Knappen prizme” ili “Knappen sifoni” bi trebale da višestruko uvećaju evaporaciju i sušenje celokupnog zida, da istovremeno suše spoljne fasadne površine i unutrašnju strukturu zidova.
Svaka od gore pomenutih metoda kada se ugradi u zonu evaporacije postaje istog trenutka dodatna „vakuum pumpa“. Stari i vlažni zidovi većinom nemaju nikakvu horizontalnu hidroizolaciju tako da se dodatnim provetravanjem (ventilacijom) višestruko multiplikuje novo upijanje i penjanje vlage Na površinama sa kojih se odvija evaporacija ubrzava se deponovanje i formiranje mikrokristala soli – „cveta šalitra“. Kao posledicu imamo povećano razaranje zidnih površina.
U slučajevima kada je nivo poda u objektu viši od nivoa terena deo fasade ispod HIO-master šine® (sokla) umesto da se obloži sanirnim malterom može da se izvede kao ventilaciona fasada, da se pokrije pločama od veštačkog ili prirodnog kamena, mermera.
6. Hidroizolacija – DRENAŽA – postavljanje drenaže oko objekta.
Metoda u praksi dokazana kao izvanredna, ali ako se primenjuje kao isključiva, onda je to – nedovoljno. Ovom metodom se efikasno snižavaju samo nivoi podzemnih voda ali uzrok kapilarne vlage u zidovima, kapilarni most, i dalje ostaje .
7. Hidroizolacija – METODE PRESECANJA ZIDOVA-NAKNADNA UGRADNJA HORIZONTALNE HIDROIZOLACIJE
Jedini način da se stari objekat trajno zaštiti od kapilarne vlage je da se zidovi potpuno preseku i da se ugradi nova horizontalna vodonepropusna barijera. Svim metodama koje primenjuju presecanje zidova zajedničko je da efikasno prekidaju vertikalni transfer vlage što je ogromna prednost u odnosu na privremene metode koje posle određenog vremena treba ponoviti. Medjutim, svaka od ovih metoda, zbog samog načina ugradnje i karakteristika izolacionog materijala, ima ograničene mogućnosti primene i može da izazove sleganje zidova i kao posledicu pojavu pukotina.
7.1. HW METODA (sistem koji su izumeli inovatori Haböck & Weinzierl)
Čelične valovite ploče (maksimalna dužina 100cm) se kroz pravolinijske malterske spojnice utiskuju u zidove velikom dinamičkom silom zbog čega postoji potencijalna opasnost od sleganja i pojave pukotina i naprslina. Ne postoji nikakva adhezija izmedju gornje i donje površine reza i same ploče, ploče se ugrađuju na suvo, bez ikakvog vezivnog materijala. Ovde se postavlja više pitanja:
- Šta se dešava kada nema pravolinijskih malterskih spojnica, kada su zidovi zidani kamenom, ili mešanim materijalima ili cementnim malterom?
- Šta se dešava kada dođe do seizmičkih poremećaja?
Osim problema ugradnje, važno je napomenuti da nijedan metal ugrađen u tako hemijski agresivnu sredinu kao što je to vlažan zid nije otporan na elektrokoroziju. Idite na link Haböck & Weinzierl.
7.2. MAŠINSKO PRESECANJE ZIDOVA
Rodonačelnik mašinskog presecanja zidova bio je Prof. dr Giovanni Massari još pedesetih godina prošlog veka, čiju ideju je početkom osamdesetih preuzela italijanska firma COMER i na osnovu nje razvila sopstvenu metodu presecanja zidova rezanjem kroz fugu, elektro-hidrauličkim testerama sa mačevima i reznim lancima sa widia-pločicama. Kao izolacija u rez se ugrađuju krute fiberglas ploče ili bitumenska izolacija (poslednjih godina to su plastične talpe debljine 7 mm) a da ne bi došlo do sleganja objekta i pojave pukotina u rez se obavezno ubacuju plastični podmetači (kajle). Ova metoda je idealna za prizemne zgrade sa tanjim zidovima ali ne i za višespratnice ili masivne objekte kao što su tvrđave, crkve ili palate gde je debljina zidova dva, tri i više metara.
Potencijalno velika opasnost od sleganja je posledica različite visine reza u zidu koja direktno zavisi od vrste reznog alata, materijala od koga je objekat zidan i stepena devastacije zida. Ako se u rez čija visina varira od 8 mm -14 mm uvlače izolacione trake koje imaju konstantnu, nepromenljivu debljinu od 2 mm-7 mm savršeno je jasno da postoji zazor od minimum 5 mm-9 mm što neminovno dovodi do sleganja zida, pojave pukotina i ugrožavanja stabilnosti objekta. Podmetači (kajle) mogu efikasno da spreče sleganje zidova ali na objektima sa debljinom zida do 40 cm, kod masivnijih jezgro zida ostaje nepokriveno i postoji realna opasnost od sleganja.
HIO-tehnologija® je jedina rešila problem sleganja, visina svake lamele se precizno brusi na izmerenu visinu reza u svakoj kampadi. Jedino tako vertikalna krilca HIO-master šine® mogu da preuzmu na sebe ogromno vertikalno opterećenje od gornjih delova objekta. Nema zazora, nema kajli, nema ni teorijske opasnosti od sleganja!